Česta situacija nakon razvoda braka, jeste da roditelj koji vrši roditeljsko pravo nad detetom poseduje pravnosnažnu sudsku odluku kojom je utvrđena mesečna obaveza roditelja sa kojim dete ne živi, da na ime svog doprinosa izdržavanju deteta plaća određenu mesečnu sumu novca.
Međutim, isto tako sve češća situacija jeste ona u kojoj ovako utvrđena novčana obaveza ostane samo mrtvo slovo na papiru u rukama poverioca. Uglavnom su to situacije kada je roditelj koji je dužnik obaveze izdržavanja, lice koje je napustilo Republiku Srbiju, i svoju zaradu i imovinu ostvaruje i poseduje isključivo izvan granica Republike Srbije. Na žalost, u takvim situacijama imovina dužnika obaveze izdržavanja ostaje izvan domašaja redovnog postupka prinudne naplate koji se vodi pred domaćim pravosudnim organima.
Bez obzira na navedeno, ovakva situacija ne mora da znači kraj pravnim mogućnostima prinudne naplate potraživanja poverioca. Ukoliko je država u kojoj dužnik radi i boravi, država koja je potpisnica Konvencijom o međunarodnom ostvarivanju izdržavanja dece i drugih članova porodice, dospeli novčani iznosi neplaćenog izdržavanja mogu biti prinudno naplaćeni i u toj državi, a posredstvom mehanizama pravne pomoći ustanovljenih pomenutom konvencijom.
Relevantim odredbama ove konvencije predviđeno je da se postupak priznavanja i prinudnog izvršavanja domaće presude u inostranstvu može sprovesti iniciranjem postupka pred organom Republike Srbije, određenim konvencijom za postupanje po ovim pitanjima, koji nakon provere ispunjenosti formalnih uslova po predlogu poverioca inicira postupak pred centralnim organom zamoljene države, koji zatim preduzima sve neophodne pravne i faktičke radnje u cilju priznanja i prinudne naplate dospelih, a neplaćenih iznosa na ime obaveze izdržavanja deteta.
U bliskoj vezi sa navedenim jeste i pitanje zastarelosti plaćanja obaveze izdržavanja, u kom smislu je dobro znati da obaveza izdržavanja veoma teško zastareva. Razloga za ovako nešto leži u relevantnim zakonskim normama, kojima se predviđa da zastarelost ove obaveze uopšte ne teče između roditelja i deteta, i to sve dok traje roditeljsko pravo.
Jednostavno govreći, ovakva regulativa u najvećem broju slučajeva znači da zastarelost prava na naplatu duga za izdržavanje deteta ne može nastupiti pre dvadeset i prve godine deteta.
